Lako breme
Gospod je dao zapovesti iz Svoje ljubavi prema nama, po Svojoj neizrecivoj milosti, a na nasu korist. Ispunjavanje tih zapovesti je za nas lako. Gospod to Sam svedoci u Jevandjelju od Mateja: “Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako” (Mt. 11, 30). “Zasto nam je tesko da ih ispunjavamo?” – pitacete vi. Zbog egoizma, samoljublja i nenaviknutosti da se bilo cega odreknemo. U nama nema ljubavi prema Bogu, mi smo zaboravili da smo hriscani, Hristovi vojnici. Nase otpadnistvo od Gospoda je strasno i sveopste. Mi cesto prelazimo na stranu neprijatelja, cak i ne primecujuci to, ili tacnije ne zeleci da primetimo. U Tajni krstenja smo se odrekli satane i svih njegovih dela, i obecali Gospodu da cemo ispunjavati samo Njegovu volju. Obecali smo da cemo odbaciti svoju volju i svaki korak, svaki postupak ciniti u ime Hrista, po kanonima i pravilima Svete Pravoslavne Crkve. A u stvarnosti uopste nije tako. Postoje molitve za osvecenje svake stvari i u svakoj prilici – mi ih prenebregavamo; postoje Tajinstva Crkve – mi im ne pristupamo; postoje Bogosluzenja i molitvena pravila – mi u njima ne ucestvujemo; postoji post i uzdrzanje – mi to ne postujemo. Zapustamo sebe do tog stepena, da neprijateljstvo prema svemu crkvenom postaje normom naseg zivota. Tako se mi i ne primecujuci to odvajamo od Hrista. Cesto pitaju: • Kako se spasti od zlog duha, kako ga izgnati? • Ispravite svoj zivot, postanite pravi hriscani kako bi zlom duhu bilo nemoguce da bude u vama. • Odakle poceti? Ja onda obicno povedem onoga ko pita, ukoliko se razgovor odvija u hramu, do polica sa knjigama. Duhovne literature trenutno, slava Bogu, ima dovoljno. I o postu, i o molitvi, i o pripremi za ispovest – tako da svako ko zeli da spase svoju dusu moze prakticno da nadje odgovor na svako svoje pitanje. Nase generacije imaju pristupa neprocenjivom duhovnom blagu. I sta se desava? Najcesce na licu onoga koji “zeli da se spase” vidim odsutan, bezrazlican izraz lica. Sve je jasno: to nije interesantno, dugo je i dosadno. Trazi se nesto sto je uzbudljivo, zabavno i sto je najvaznije – nije dugo. Kao pri prehladi: samo treba uzeti tabletu i sve prodje. A ovde treba citati, izucavati, a zatim jos i ispunjavati, inace savest pocinje da izoblicava… Ne mogu da nadjem prave reci, da bih izrazio cudjenje radi takve apatije, i nemanja zelje za znanjima koja su jedino potrebna. Zasto se sve to tako desava? Gde je uzrok takve strasne duhovne anemije? Cini mi se, da je takav rezultat neprekidnog bogoborstva pretvorilo ruskog coveka u duhovnog mutanta . Po svom karakteru dobar i predusretljiv, saosecajan i darezljiv, zeleci susret s Bogom i stremeci ka Svetosti, on, narod – bogonosac, kako su ga ranije zvali, se na kraju pretvorio ni u sta, porobljen porocima i zlim dusima. Kako biste vi postupili ako biste, vrativsi se kuci, ugledali strane ljude u njoj koji su tu usli bez ikakvog pitanja? A kako tek treba da postupi Tvorac i Vladika kosmosa i zemlje, kada vidi kako mi gazimo sve duhovne zakone i pravila?! On i dozvoljava da se necisti duh useli u nas, nase kuce, stanove, zivotinje da bismo uvidevsi to, razmislili i popravili se. Samo umesto placa i pokajanja, mi svestenici cesto cujemo ropot i zbunjenost: “Pa nismo znali!” Nije tacno, nisu hteli da znaju, bojali su se da saznaju, da ne bi morali da ispunjavaju. Mi na kraju treba da shvatimo, da ne samo da je svaki nas korak, i svako nase delo poznato Bogu, vec ni jedna misao, ni jedan pokret duse, ni jedno raspolozenje srca – nista nije sakriveno od Njega. Gospod zna sve i vidi sve; angeli Boziji, nasi hranitelji, su otisli od nas zbog nasih grehova; zli duhovi su zapisali sva nasa dela i propuste na svoje hartije… Sta cekamo, zasto ne zurimo Gospodu sa pokajanjem, zasto se ne trudimo da ocistimo svoju dusu u Tajni ispovesti? Bez ikakvog opravdavanja, skrusena srca, sa suzama treba da prinesemo taj divni Bozanstveni dar, to Boznastveno cudo, koje moze da nas vaskrsne, preporodi i ispravi. |
|---|