POSEDNUTOST – BOLEST VEKA

Svako je svezan uzama svoga greha. Uzama nas veze obolela plot, zatim postoje uze srebroljublja, pijanstva, pohote, gordosti. Postoje i uze kojima nas djavo vezuje – uze bezakonja, uze bluda i preljubocinstva, uze izdaje, kada se odvajamo od Hrista, uze nevernosti, kada predajemo i brata, uze surovosti, kada ubijamo slicnog sebi. Svezanost tim uzama dovodi do toga da dusa ne moze da se uzdigne, um ne moze da se usmeri ka nebu, ukoliko nam Gospod ne oprosti grehe i ne podigne nas darom Svog Blagoslova.

Sveti Amvrosije Mediolanski

Posednutost nije nova pojava u istoriji covecanstva. Iz davnina postoje svedocanstva o posednutim. Ima i dosta primera u Svetom Pismu o dejstvu zlih duhova na ljude. Jedna od njih je prica o posednutom, koga je zli duh, zeleci da ga pogubi, bacao cas u oganj, cas u vodu; zatim o zeni koja se 18 godina nalazila u djavolovim uzama (pogrbljena); o dvojici posednutih koji su ziveli u grobovima (kamenim pesterama) i strasnom besovskom silom kidali lance kojima su pokusavali da ih vezu. Posednutost je pre prvog Hristovog dolaska bila veoma rasprostranjena zbog odstupanja ljudi od Boga. I sada, uoci Drugog Dolaska, kao i pre dve hiljade godina, posednutost dobija razmere epidemije. Uzrok toga je isti - odbacivanje Boga i zaboravljanje Neba i vecnosti.

Pre mnogo godina dosla mi je do ruku knjiga savremenog pravoslavnog arhijereja. U njoj je autor pokusao da privuce paznju ka zabrinjavajucoj cinjenici povecanja broja ljudi sa strasnom duhovnom bolescu – posednutoscu. Tada recima pastira nisam pridavao neko narocito znacenje. Ali prosle su godine, misli arhijereja su mi sve cesce i cesce dolazile na pamet. Danas je bolest zaista dostigla katastrofalne razmere, posednutost je prestala da bude retkost cak i medju svestenosluziteljima, i clanovima njihovih porodica.

Sta je to posednutost? Kako zli duh ulazi u coveka? Navescu reci svestenika Rodiona: “Demoni ulaze u unutrasnjost ljudskog tela svojom plinovitom prirodom, slicno kako u njega ulazi vazduh… Demon, usavsi u coveka, ne sjedinjuje se sa dusom ali prebiva u telu, nasilno ovladavajuci dusom i telom. Takve bolesti se isceljuju jedino Silom Bozijom, isterivanjem duha zlobe”.

Mnogi autori na razlicite nacine tumace posednutost: to je – toboze, opsednutost coveka nekom strascu, a besnilo – kada se duhovi zlobe useljavaju u coveka zbog ogrezlosti u tim strastima. Ja ne zelim da povlacim taku ostru liniju. Useljavanje duha zlobe se ne oseca uvek. Pored toga, zli duh se cesto ne projavljuje odmah, i oblici njegovog dejstva mogu biti razliciti: “ Nekada se oni useljavaju skriveno; postoji takodje vlast duhova nad umom, pored tela, kada oni vode ljude kako hoce, preko strasti koje deluju u njima; ljudi misle da oni sve sami rade, a u stvari su predmet podsmeha necastivih sila” – govori Sveti Teofan Zatvornik.

Javni priznak posednutosti je prema recima jednog iskusnog svestenika kada covek gubi razum. Kroz njega tada cesto govori necista sila – ili laje, ili sikce, ili psuje. Svest se u takvim momentima cesto gubi, i nesrecnik cak i ne zna, sta od njega radi zli duh. U drugim slucajevima, covek je svestan za vreme napada, i cuje kako iz njega vice zli duh, ali ne moze nista da uradi. Kod nekih dolazi do promene ne samo u glasu, vec i u ocima.

Ali postoji i veliki broj skrivene, neprojavljene posednutosti. Kako se ona projavljuje u ljudskom zivotu? Po udaljavanju od Boga i Crkve, u pijanstvu, razvratu, teznji ka izopacenosti. Prava posednutost se pokazuje u slucaju potpune porobljenosti coveka grehom.

Zli duh ima narocito vlast nad nevernicima, ali i vernicima moze da dosadjuje. Ogromni broj ljudi i ne uvidja da su posednuti. Covek moze misliti da je sa njim sve u najboljem redu, samo je pomalo razdrazljiv. I dolazi u Crkvu – i odjednom pocinje da se baca u napadu.

Posednutost se narocito projavljuje kada covek prilazi blagodatnim Svetim mostima, Cudotvornim Ikonama, kada ga krope Svetom vodom, pomazuju Osvecenim jelejem, kada se na Bozanstvenoj Liturgiji peva Heruvimska pesma, ali posebno – u vreme citanja zaklinjucih molitvi za isterivanje zlog duha.

Evo jednog slucaja useljavanja zlog duha iz knjige poznatog duhovnog pisca S. Nilusa: “Ja sam se zamislio – pise Motovilov – kako moze da se desi da pravoslavna hriscanka, koja se pricescuje Precistim i Zivotvornim Tajnama Gospodnjim, odjednom postane posednuta, i to veoma dug vremenski period – vise od 30 godina. I ja sam pomislio: to ne moze biti! Video bih ja kako bi zli duh smeo da se useli u mene, ukoliko bih ja cesto pribegavao Tajni Svetog Pricesca!” I tog trenutka ga je okruzio strasan, hladan, zlokoban oblak i poceo da ulazi u njegova stegnuta usta. Kako se sve nije borio nesrecni Motovilov, sta sve nije radio kako bi se zastitio od hladnoce i smrada oblaka koji je ulazio u njega – ali je on usao, bez obzira na sve njegove natcovecanske napore. Ruke su mu bile potpuno paralizovane i nije mogao da nacini Krsni znak, a um, blokiran svim tim uzasom, nije mogao da se seti spasonosnog Imena Isusovog. Ono najstrasnije se desilo i za Nikolaja Aleksandrovica je nastupio period najtezih muka”.

Opisan slucaj, koji je specifican sam po sebi, omogucava da se na problem gleda na drugi nacin. To jest da se ocene te promene, koje su nam se desile u kratkom vremenskom periodu – za otprilike pola veka. Jos u proslom veku je slucaj posednutosti bio retkost u nasem narodu, i sto je karakteristicno – ljudi, koji su vaspitani po pravoslavnim tradicijama su se s velikim i iskrenim saosecanjem odnosili prema takvim bolesnicima.

Danas je sve izmenjeno u korenu: nas zivot je u potpunosti ispunjen bezdusnoscu, zlobom i glumom. Narocito u odnosu prema ovakvim bolesnicima. I pored toga, sto duhovno zdravog coveka danas kako kazu “ni lucom u po bela dana neces naci”. Posednutih danas ima na stotine i hiljade, i to najcesce – posednutih ne samo jednim zlim duhom, vec sa nekoliko, i to ne zbog nekog odredjenog greha, vec zbog samog nacina zivota, koji je duboko porocan. A Motovilov, “sluga” prepodobnog Serafima Sarovskog je bio surovo kaznjen za samo jednu-jedinu gordu misao…

I tako, svojom grehovnoscu mi pripremamo u sebi mesto zlim duhovima, koji pocinju da zive u nama “s pravom”, kao u svom stanistu. A s druge strane, magovi se, kao sluge satanine, koriste nezasticenoscu ljudi Silom Bozijom. Ali treba potpuno odredjeno podvuci: mi smo sami krivi za svoje nevolje.

Evo i price jedne od mojih parohijanki: “Posavetovali su me da se obratim jednom “dedi”, koji “pomaze”, kako mi je objasnjeno. A mene je bolelo crevo, ali lekari nisu nista uspeli da nadju sem velike kolicine sluzi u njemu. Dolazila sam kod dede jednom nedeljno, donosila flasu vode i paklicu masla, nad kojima je on nesto saptao. Zatim mi je sipao u casu 150 grama te vode, i ja sam je pila, a maslac sam jela kasikom, posle cega sam legala na klupu i odmarala to jest osecala sam se kao pijana. Deda je zajedno s babom pio ostatak. Jednom baba nije bila tu, pa je deda preostalu vodu popio sam. Baba, dosavasi kuci, je shvatila da je prevarena i veoma se naljutila zbog toga. Sipavsi vodu u solju, ona je dugo saptala nad njom, a zatim je prisla meni koja sam lezala na klupi, i privukavsi solju, naredila da popijem, sto sam ja i uradila. Na staricinom licu se pojavio zluradi osmeh “Od sad ces me se dugo secati”. Vrativsi se kuci, ja sam se veoma lose osecala – boleo me je zeludac, u njemu je nesto sustalo, i odjednom sam bez moje volje pocela da lajem, i to prilicno glasno. Susedi su pozvonili i uctivo upitali: “Da li ste vi kupili psa?” Meni je bilo strasno. Neko mi je rekao da odem u Pecoru kod oca Adrijana. Tek tamo sam shvatila sta mi se u stvari desilo”.

U jednom selu Pskovskog rejona, jednom sam u kuci ispovedao i pricescivao nekog muskarca sa strasnom ranom na licu: on nije uopste imao levi obraz, a iz otvorene rane su virili desni i zubi. To je sve bilo prekriveno vatom i obavijemo zavojem. Na moje pitanje, sta mu je, on je ispricao: “Pre nekoliko meseci mi se na obrazu pojavio maleni prist. Ja sam ga iscedio, ne obracajuci na to posebnu paznju. Kroz dan –dva sam otisao u seosku prodavnicu i razgovarao sa nekim staricama cekajuci hleb. Usla je starija baba iz susednog sela, prisla tezgi, uzela sa posluzavnika haringu i odjednom me udarila sa njom po obrazu. Zatim je bacila haringu natrag na posluzavnik i istrcala iz prodavnice. Ja sam smiren muskarac, nisam grubijan, pa sam samo slegao ramenima zapitavsi se “Sta joj se to desilo?” – i ubrzo na to i zaboravio. Posle toga je moj obraz poceo da gnoji, i lekari nisu mogli nista da shvate, a lekovi nisu pomagali”.

Osecam da vas je napala tuga i beznadeznost da su svuda zli duhovi i magovi, i da nigde nema spasa. To uopste nije tako. A u potvrdu toga cu vam ispricati jos jedan slucaj.

Kod jednog oca je dosla grupa vernika radi duhovnog saveta i molitve. Porazgovaravsi sa starcem, oni su zeleli da uzmu Blagoslov za povratak “Hajde da se pomolimo”, - rekao je on, i tek posle molitve “Za putnike” blagoslovio ih da mogu da idu. Posle njihovog odlaska je progovorio zli duh, kroz bolesnicu koja je stajala pored:”Cemu molitva? Sve si nam pokvario! Nasi su ih vec cekali na jednoj okuki puta da naprave havariju”.

Kako su se zli duhovi otkrivali iz ljudi

(Iz belezaka)

Jedna zena me je zamolila da joj dam moju svesku sa citatima Svetih Otaca o smirenju, obecavsi da ce iz nje prepisati nekoliko primera. Kada je dosla sledeci put, iz nje se projavio zli duh, koji je zalajao kao pas. Otkrilo ga je njeno smirenje.

* * *

Jedan bolesnik je dosao u nas hram. Mi smo poceli da se molimo za njega, I on je odjednom poceo da zavija kao sirena. Upitali smo zlog duha zasto je usao u tog coveka. Pokazalo se zbog lova i prodaje ribe u nedelju i u praznicne dane.

* * *

Jedna zena je lezala u bolnici i jednom ju je posetila jedna vernica, koja je uvek sa sobom nosila u torbi Svetu Vodu, Jevandjelje, prosforu, Psalitr i molitvenik. Zli duh je odmah osetio Svetinju i povikao kroz bolesnicu”Oruzje je u tasni! Ona ima oruzje!”

* * *

Jednom je kod mene dosao neki vernik sa svojom zenom i pricao sledece “Otisli smo kod prepodobnog Serafima Sarovskog u Divjejevo. I posle celivanja mostiju, zli duh se projavio u mojoj zeni. Usput je govorio o svemu”.

* * *

Jedan manastirski otac, koji je citao molitve za posednute, je setao po manastirskoj teritoriji. U to vreme su dosla tri vazna upravnika. Kada su se pozdravljali sa ocem, jedan od njih je zapevao kao petao.

* * *

Iz Moskve je dosla jedna pevacica. Kada je na nju stavljen svestenicki pojas, iz nje se projavio zli duh. Pokazalo se da je ona ranije radila u lutkarskom pozoristu, i kada je na Pashu ucestvovala u predstavi, prvi put je imala epilepticni napad. Od tog vremena imala je neprekidno napade.

* * *

Na drugu zenu je takodje bio stavljen svestenicki pojas. Posednuta je pala. Tada je svestenik upitao zlog duha zasto je usao u nju.

- Jela je, pila i nije se krstila – usledio je odgovor.

* * *

Dvoje supruga je dovelo svoju bebu u manastir da joj se ocita molitva za posednute. Kada je svestenik poceo da cita zaklinjanja, dete je pocelo da grimasira i place, ali se desilo i nesto potpuno neocekivano – zli duh je odjednom progovorio i iz majke.

* * *

Evo sta je zapisao shiiguman Jovan Valaamski:

•  Imao sam brata, koji je ziveo u Petrogradu, imao je traktor, trgovao je dobro, a ja sam u to vreme ziveo u gostoprimnici Valaamskog manastira. Jednom je brat dosao kod mene. Kada je usao u keliju zbog necega se strasno uznemirio. Seo je na stolicu, iznad koje su bile ikone s Mostima, i odjednom je poceo da odskakuje sa stolice i da vice:”Odvratne, odvratne ikone!” – istrcavsi iz kelije. Ostao sam u nedoumici sta se s njim to desilo. Da li je posednut? Pokazalo se da je ocito – posednut.Sledeceg dana sam ja otisao da ga posetim, i njegova zena kaze:”Kada je dosao kuci bio je veoma uznemiren, i poceo je da vice da vise nikad nece doci kod vas jer se tamo nalaze odvratne ikone. A kada mu citam nesto iz Jevandjelja, on se nervira”Ne govori mi to”. Ako pokropim hranu Svetom vodom, on vec nece jesti iako nije video da je pokropljena”.

* * *

Dosla je u hram upravnica zeleznicke stanice. Kada smo poceli da se molimo, zli duh se ubrzo pojavio. Ja sam je upitao:

•  A da li znate da je u vama zli duh?

•  Da. Jednom sam dosla kod popadije, supruge jednog naseg parohijskog svestenika. Ona je u to vreme citala Jevandjelje i zli duh se projavio.

Jednom su se neki vernici skupili da se zajedno pomole u kuci Svetom muceniku Bonifaciju. Za vreme molitve kod jedne vernice je otkriven zli duh, koji je iz nje progovorio.

* * *

Bio je i ovakav slucaj. Skupili smo se na zajednicku molitvu, koja je inace jaca od pojedinacne. Domacica u kuci u kojoj smo se molili je imala ikonu u kojoj se nalazila cestica Svetih mostiju. Zli duh se otkrio rekavsi da oseca Svetinju u kuci.

* * *

Kod nas u hramu se nalazio krst sa cesticom Zivotvornog krsta. U hram su jednom dosle 4 vernice da se pomole. Kada sam izneo Krst za celivanje, prva koja ga je celivala je pala. Prineo sam zatim Krst drugoj – i ona je pala na prvu. Treca je pala na drugu, a cetvrta na trecu. Krst je pokazao da su sve cetiri bile duhovno bolesne.

* * *

Jednom je jedna vernica prisla da se pricesti, i odjednom su joj se jagodice siroko rasirile. To je jasno pokazalo da je ona bolesna. Bilo je mnogo i onih koji nisu mogli ni da pridju Svetim tajnama.

* * *

Jednom je jedna zena dosla u sabornu Crkvu za vreme Bogosluzenja, i u njoj se projavio zli duh, - odjednom joj se zavrtelo u glavi.

* * *

Vozac “hitne pomoci”, muskarac od svojih 40 godina, pun snage i zivotne radosti, je posao sa ekskurzijom da posmatra znamenitosti jednog starog grada. Zbog potrebe je usao u zapusten hram, upoganio ga, zaprljao zidove, a zatim sa smehom i bogohuljenjem pricao o tome svojim drugovima. Vrativsi se kuci osetio je bol u stomaku, i obrato se lekaru. On nista nije pronasao. Pocela su istrazivanja, analize – i sve je bilo bez rezultata. Dosao je u hram i zagroktao. Tada je mnogo toga shvatio.

* * *

U Nikolajevsku Sabornu crkvu je dosla zena i prisla Raspecu; neocekivano je iz nje povikalo stotinu glasova, i ona se srusila na pod.

* * *

U Krstopoklonu nedelju je bio iznesen za poklonjenje Sveti krst, u kome se nalazila Svetinja. Svi su prilazili i celivali ga, ali kada je prisla jedna zena, zli duh je iz nje progovorio raznim glasovima i nije joj dozvolio da celiva Krst. Tako je i otisla, ne celivavsi Krst.

* * *

Pre cetiri godine su kod nas dosle majka i cerka odnekud izdaleka. Razgovarajuci s njima, ja sam prelistavao “Sankt-Peterburske Eparhijalne Vesti”. Sve se to desavalo leti. Sedeli smo na klupi nasuprot hrama. Kada sam otvorio clanak “O Starcu Serafimu Virickom”, gde je bio na slici u shimi, cerka je zasiktala na starca, kao zmija. Ocito da zli duh uopste ne voli prozorljivog Serafima.

* * *

Jednom, sad vec davno, je kod mene dosla jedna devojka, zaleci se: roditelji kazu da je posednuta. Upitao sam je:

•  Da li si bila na molitvi za posednute i sta je ona pokazala?

•  Nista nije otkriveno.

Ja sam poceo da je proveravam, ali je i to bilo bez rezultata.

•  Dodji sutra, imacemo specijalnu sluzbu za bolesnike, ne bi li se tako otkrio zli duh ukoliko je u tebi.

I sta mislite? Sledeceg dana za vreme sluzbe zli duh se projavio u njoj. Trebalo je videti kako joj cas nadima grudi, cas probada stomak. Ali ju je odmah “poveo sa sobom”, tako da ona vise nikada nije dosla kod nas.