STA ZLI DUHOVI VOLE I CEGA SE BOJE
Saznao sam da zli duhovi imaju svoje pristrasnosti, naklonosti, navike, to jest svoje “ukuse”, kao i ljudi. Naravno, svi oni imaju nesto zajednicko, ali ima i mnogo toga individulanog, u zavisnosti od strasti koju podrazavaju. Nemam zelju da podsecam na mitarstva, koja su opisana u svetootackoj literaturi: jedno je izvesno – zli duhovi su grupisani u legione prema gresima. Apsolutno svi zli duhovi ne vole ispovest. Slicno tome oni ne trpe ni propoved, koja nas uci pravilnom pravoslavnom duhovnom zivotu. To se cak vidi po njima, tacnije po bolesnima: ako je propoved opsirna – opsta, i pri tom napisana lepim stilom i razvodnjena, ona mnogo ne uznemirava zle duhove. Tada oni u njoj pocinju da pronalaze interes, razmisljajuci, kako da preko pohvale uvedu propovednika u tastinu. Oci nekih bolesnika tada pocinju veoma specificno da blistaju: zli duh je zainteresovan i razmislja. Kratke, jednostavne, korisne propovedi, koje uce duhovnosti po Svetim Ocima i prizivaju na pokajanje objasnjavajuci sta predstavlja greh i kako ga izbeci, izazivaju gnev zlih duhova. Tada u hramu pocinje njihova buka: kijanje, kasalj, krici, jauci… - Prekini, dosadilo nam je, - razleze se sa svih strana. Zli duhovi narocito ne vole pouke o smirenju i trpljenju. Cak jednostavni iskreni opisi stradanja za veru, za Hrista za njih su nepodnosljivi. Secam se, bila je u nasem hramu jedna veoma dobra baka – jednostavna, skromna, tiha starica. Gajila je nelicemernu ljubav prema hramu, prema sluziteljima Hristovog oltara, i bliznjima i bila je veoma skromna i neprimetna. Umrla je hriscanski, samo se malo razbolevsi…Napisao sam listice sa njenim imenom i razdelio bolesnima, zamolivsi ih da se pomole za pokoj njene duse. Zli duhovi su tada pokazali svoju zavist: nisu dali da se izgovori njeno ime, nazivajuci je “nekorisnom staricom”, a jedan zli duh je rekao:”Necu za nju da se molim – bila je smirena”. Bolesni ci nisu znali koga oni spominju, a zli duhovi koji su bili u njima su naravno znali. Zli duhovi ne vole jednostavan i skroman zivot, prijatan molitveni kutak, kandila ispred ikona, Svetinje… I nasuprot tome, bezdusni savremeni namestaj, svetske biblioteke u kuci, narocito dela o detektivima i naucna fantastika, prazne nepotrebne slike na zidovima, kolekcije maraka, novaca, kutija sibica, pivskih boca i tome slicno – sve ih to raduje. Postoje predmeti i stvari koje narocito privlace zle duhove u stanove i kuce. To su plakati sa obnazenim figurama, knjige o jogi, okultizmu, astrologiji, sanovnici, maske, figurice paganskih bogova. I naravno – televizor. S bolesnima uvek dolazi do diskusija po pitanju televizora, jer oni ne zele da se odvoje od njega, i mislim da nije samo stvar u navici. Televizor je pomracenje za dusu i um. Zli duhovi se hvale da zive u njemu i preko njega uspesno deluju na ljude. Narocito su pogubni filmovi strave i uzasa, erotika i naucna fantastika, rok-koncerti i sve vrste sou-programa. Nepristojno ponasanje u porodicnom stanu, skandali, pijanke, razvrat, vika, skrivanje ukradenih stvari, - to sve predstavlja predivnu “hranu” za zle duhove. Covek koji zeli da se isceli ne sme da zivi u kuci u kojoj se sve to desava! Stvaranje potrebne duhovne klime je prvi i neophodan uslov isceljenja.
ZLI DUHOVI GOVORE (iz zapisa) • To vas mi na molitvi navodimo na san, strahovanje, uninije, kako bi vas odvojili od razgovora sa Bogom! Mi vas cak mozemo razdraziti nekom dlacicom ili bubicom. • U svetskim knjigama, zurnalima, novinama smo smestili likove vasih svetih! A pored toga ubacili smo i vracanja crnom magijom! Tako da ljudi stavljaju lonce i tome slicno na Bozije Ugodnike, a isto tako stavljaju i u garderobu! • Mi malo toga pamtimo, uglavnom sve pisemo kako bi to naveli na mitarstvima. • Volim one koji se nasladjuju sladoledom i pivom (?) . • Sa tri greha sada vladamo celim svetom: bludom, bogatstvom i pijanstvom. • Neki kazu:”Sta zasluzim, to cu i da dobijem”. Govore, a ne znaju kakva je tamo muka i da odatle nema povratka, cak ni plac vise niko ne cuje. • Ali narocito delujemo preko televizora. Televizor je – sva tvoja “svetinja”. • Mi pravimo svadje medju ljudima. • Zapisujemo svaku losu misao, sa kojom se slozite, osetite,i stavljamo na hartiju (tako oni prave svoj dosije o nama) po tackama. Zapisujemo svaku vasu rec. Kada se molite mi vas pronicljivo pratimo. • To vam mi sugerisemo, jer iz ada nema molitve. • Sve vere (?) , sem Pravoslavne, se nalaze kod nas u adu. • Volim zene sa zlatnim mindjusama u usima, visokim potpeticama, kratkim suknjama ili muskim pantalonama. • Ne volim one koji vole Svetinje. • Gresi na nasim hartijama se brisu pokajanjem, ali oni krupni se oprastaju samo pokajanjem sa suzama. • Stoje u hramu, a misle o kuci! A ja to volim i pisem na hartiju! • Oni koji su umrli nekrsteni su svi kod mene, u adu! • Sad smo potpuno zaplasili verne magijom, kako bi zaboravili da sve biva po Bozijoj Volji! • Veoma volim kada se obelodanjuju crkvene ili domace tajne. • Volim kada verni pricaju cime ih je duhovnik utesio. Prosto je zadivljujuce kada svoju iskrenost prema duhovniku ne taje ni od drugih. • U poslednje vreme se veoma trudimo da stvaramo uninije, kako bi roptali na Boga. • Punimo glavu mislima o buducnosti, samo da se ne bi mislilo o Bogu i gresima i da se ne bi kajalo. • To mi uzrokujemo ropot, cak i na vreme. • Narocito ne volim knjige staraca (svetootacke), one me skroz “probadaju”. To ja izazivam odvratnost prema njima. • Narocito se bojim onih koji rade dobra dela tajno – ja ucim sve da iznose pred drugima. • Ko se moli za neprijatelje, taj nas sece od nogu. • Duhovne knjige – najbolja milostinja za upokojene. Nikome o tome ne govori. Neka ne znaju. • Mrzim istrajnost u molitvi • Kada se covek kaje za svoje grehe, tada se nase mreze kidaju. • Ne volim kada se troje zajedno mole. Jer je Bog rekao: “Gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Moje, tamo sam i Ja medju njima”. • Uh, kako sam srecan sto ima toliko posednutih. • Veoma volim kada se ne navode gresi na ispovesti, vec se “uospteno” kaju: za dela, reci i pomisli… • Volim kada svestenici skracuju sluzbe iTrebnik i kada sluze radi slave, nagrada i novca. • Volim one koji se krste praveci Krst kojekako. • Volim kada se sluze parastosi za nevernike. • Ne trpim dobrotu i umiljatost. • Ne volim one koji postuju starce i podviznike i mole se za njih (narocito na proskomidiji) • Volim sujetne, da li je njima do Boga? • Volim kada zene dolaze u crkvu nasminkane i bez marama. • Volim uvodjenje novotarija u crkvama: kada Jevandjelje citaju na ruskom jeziku, i kada zbog prevoda Pashu sluze sat ranije(?) • Volim lakome za svete knjige: sami ne citaju, a drugima ne daju. Takve veoma volim! • Veoma me radujete kada se nerazumno upustate u poverljive razgovore • Volim kada odate tajnu sta vam je duhovnik rekao na ispovesti • Volim da vucem po sudovima, i unosim strah • Na moj savet neki svestenici se u svemu, pa cak i u delu Bozijem potcinjavaju popadijama • Svidja mise kada se ne postuju Svetinje i kada se prema njima ne odnosi pazljivo • Radujem se kad na grobovima umesto Krsta stavljaju spomenike i kada kace fotografije umrlih, a ne ikone • Volim one koji idu na Pricest bez krstova, ne procitavsi molitveno pravilo, ne oprostivsi uvrede • Prosto je zadivljujuce kada svestenici na ispovesti skoro i ne govore o pomislima, a za velike grehe kao sto je prolivanje Svete Tajne se ne kaju pred arhijerejem(?) • Ne volim svestenike koji spasavaju i privode Bogu. • Mislite da mi se svidjaju oni koji Boga radi piju prokuvanu vodu ili poparenu travu, a ne caj ili kafu? • Ne volim vodu sa Svetih izvora i ne volim kada sa njom spremaju jelo ili kuvaju caj. • Volim kada se dobro cini tako da svi znaju za to. Niko ne zeli da dobije nagradu nanebu, vec samo ovde na zemlji. • Volim kada se stvari daruju iz interesa, sa zaviscu. • Volim kada se Svete knjige tumace proizvoljno, ne oslanjajuci se na Svete oce. • Narocito se bojim onih koji se bave neprekidnom molitvom. • Veoma mi tesko pada detaljno pokajanje. |
|---|